pesma ONA I ON

ON

Bez ljutnje zbog ne dolaska mog,lepa devo,
Da nepravdu ispravim tu, poljupcima
obasuću te u trenu kad ugledam te.


ONA

O kako divno zboriš u meni sreću budiš
Da san ovaj potraje moliću se dok me
usnama ljubiš(da li si to ti mužu moj?)


ON

Oh ne,tužna devo.Proklet u ljubavi tvojoj
slep u tami,da ni živ verujem da nisam,sem
kad misao poljupca tvog i lik tvoj predamnom je.
Duh,eto to je govornik tužni ovaj,što
iščekuje te dugo.


ONA

Bol to blizak prijatelj i senka što ko
uhoda za uglom stoji.
Ljubav što izmiče mi tvoja čak i na pločniku
ovom kud lutam.Korakom u pustinjski tonem
pesak i žeđ pored reke sreće sad vidim.
Sablasti?Priviđenje ljubavi to sad dušom
ištem.


ON

Večno tragaću,uistinu zborim,da spoznam
I Boga možda ću,a ljubav srca tvog?
Ko je?Ko je ženskog srca ljubav za kim ti telo drhti?Tajna,oh grozne li reči što dušu mi gori,ostaće ljubav tvoja.



ONA

Što druga po obličju mom on pozna,to mi strah i neveru jača te okrenuh se
mislima rđavim,i za nesreću tu da još bude veća utehu lažnu nađoh u zagrljaju tuđem.


ON

Bol ne boluj zarad ljubavi te,što telo skrha i pusti suzu na licu tom,već ove reči u dela sprovedi,a za najveću tajnu ih uzmi.
Na ljubav njegovu čini baci,te mu u potaji drugo srce žensko podmeći.Da ne pozna igru tu,dušu svoju u pećinu tela svog sakrij i druga svog što poslaćeš mu zajedno na probu,te ćeš znati istine dve
za druga i ljubav tvoju,da li je ili ne.