ČISTILIŠTE (polupoema)

Vidi vodu što u led pretvara se
        vidi reku što na krv liči                      
        Vidi,a ne gledaj.


        Na trnje legoh
        ne bi li zmiju oterao
        i med pčelinji kušah
        da oteram bol
        a bol što veća je
        većma mi je telo postojano.


        A ti prođi me se
        te otiđi stvoritelju jadaj se
        ne znam kako bih i greh svoj zaboravio
        kao pravdu Božju što zaboravih.


        Vidim...čoveka s gušterom što liči
        I zlo što kroz vodu plovi
        Vidim ljude što  ljudima se hrane
        i na ljude ne liče
        već čeljustima frkću i dah na trulež im podseća.


        Vidim pustoš bez ijedne travke
        mesto vode krv pepeo natapa,a
        čovek,sam,gleda,tražeć sebe tamo gde ga nema.


        Dođe čas da svak svom ide
        gde ću ja kad me otac sviju neće.
        Tu budi gde si,reče,veruj da neće biti isto
        jer okrenuh naopako sve
        ne htedoh,ali ti natera me.
       


        Što u zlu radost si našao
        na dečji plač glavu okretao
        na bol matere smehom gledao
        dušu svoju naiskap pio
        gledaj sad što slep si bio.
        Gledaj.


        Al videti nećeš što um ti ište
        već mene bez lica
        a poznaćeš me.


        Bol nisam, al znadem šta je,
        smrt nisam, samo je dajem,
        tebi što mesto duše izabra je.


        Sad mrtav za pravo bit ćeš
        ko da nikad bio nisi


        Po bespuću očaja klizim
        i pogled na nebo me plaši
        kad je uzalud jecaj što Bog ne sluša
        znam,tu je,zato ime mu ne dozivam
        i dalje plačem.


        U tminu neba gledam
        ne bi li zrnce video što sja
        jer plamen je što zemlju sagore
        i posta pepeo od tla.


        I sada, tu gde hodim
        postah rob duše svoje
        u zlu mora svog telo mi pluta
        a mrak prekri oči moje.  


        ČISTILIŠTE                            A.G.